Radionica 2 – Kolo

Kada smo na kraju prve radionice pitali kako im se dopalo to što smo radili, i da li imaju neke posebne želje – šta bismo na sledećoj radionici mogli da radimo, neko je rekao: kolo. Tako smo odlučili da drugu radionicu posvetimo upravo tome.

Tako smo nacrtali ljude koji igraju u kolu i komentarisali ko sve učestvuje (kolovođa, kec…) i u kojim prilikama se igra kolo. Slušali smo pesmu „Divna, divna“ da bismo naučili tekst, koji smo takođe predstavili crtežom.

Pustili smo izvođenje u kome su se smenjivali pevani delovi i instrumentalna intermeca, sa namerom da pokažemo da su, pored igrača, za kolo potrebni i svirači, a ponekad i pevači. Pošto smo predvideli da neki učesnici zbog motoričkih ograničenosti neće moći da igraju kolo podelili smo se u dve grupe: jedni su igrali, a drugi svirali zvečke i pevali. Najpre smo naučili kako se igrači u kolu drže za ruke i probali da plešemo bez, a potom i uz muziku. Kada smo usaglasili koračanje u ritmu, menjali smo smer kretanja na svaki dvostih. Tokom igranja spontano smo dolazili na ideje kako da učinimo ples zanimljivijim, pošto su osnovno koračanje lako savladali (širenje i skupljanje kola, dizanje nogu i kolena). Već na prvoj radionici smo uvideli koliko je ples značajan, što se i sada potvrdilo.

Za kraj smo pustili Ravelov valcer (A la maniere de Borodin) i objasnili da je takođe reč o muzici prvobitno zamišljenoj za ples, ali ovoga puta u malo drugačijem smislu. Reakcije su bile izrazito pozitivne, ali i neočekivane. Prepoznali su zvuk klavira, jedna korisnica je ustala i počela da pleše valcer, a najveće iznenađenje je bilo kada je korisnik sam pomenuo Ravela, a da pritom mi nismo nijednom pre toga izgovorili ime kompozitora!