Radionica 10 – We will rock you!

Posle zimskog raspusta, krajem januara smo se ponovo okupili da vidimo šta ćemo dalje raditi. Za prvi susret posle pauze, odlučili smo da se najpre podsetimo svega onoga što smo već radili.

Tako je naš plan za ovu radionicu izgledao ovako:

Počinjemo Komunikacijom (vidi prvu radionicu). Na samoj radionici, imali smo dodatne zadatke: kako bismo nekome odgovorili u slučaju da se slažemo, odnosno ne slažemo sa onim što je neko “rekao” zvečkom? Tako na primer, ako se sa nekim slažemo, ponovimo identično, ili približno, a ako se ne slažemo, zvečkom sviramo nešto različito.

Iz toga je proistekls igra “gluvih telefona”. Neko zada ritmičku figuru, a svi u krugu (redom) ponavljaju ono što čuju od prethodnika.

Zatim, po planu, igramo igru “zadavanja”: neko od nas zada ritmičku figuru (koja je kombinacija pljeskanja rukama i udaraca nogom/nogama o pod, pri čemu je važno da se reprodukuje tačan broj i vrsta udaraca, pre nego da je precizan ritam ili tempo). Tu smo pokušali da postignemo da svi mogu da izvedu “tup, tup, pljes”, nogama i rukama (ritam iz “We will rock you” Queen-a).

Slušanje muzike:

„We will rock you“. Pitanje: da li vam ovo zvuči poznato? Upravo smo to svi radili, nogama i rukama! Onda, plešemo “koreografiju” uz pesmu.

Iako smo planirali da igramo igru (interno nazvanu) “kuc, kuc” (u kojoj neko zakuca o klupu, ostali pitaju “ko je?”, a zatim taj neko zvukom predstavi nešto, a ostali pogađaju. Time bismo uveli pojam slona, a onda pustili Bajaginu pesmu “Mali slonovi”. Međutim, na licu mesta smo odlučili da prosto pitamo, dok su ljudi zagrejani od đuskanja uz pesmu Queen-a, da li se sećaju koje smo sve životinje imitirali ranije, i na kraju došli do odgovora – slon.

Uz slušanje pesme, igrali smo “Laste prolaste”, što je bilo najzabavniji deo radionice, svi su izgledali oduševljeno.

Na kraju, za smirivanje, slušamo još jednu interpretaciju slona, Sen-Sansovog Slona iz zbirke “Karneval životinja”, dišući duboko “kao slon kroz surlu”.

Radionica 4 – Labud i Slon

Pustili smo „Labuda“ (Sen-Sans, „Karneval životinja“) uz pripremljen crtež. Razgovarali smo o tome kakav je labud. Prvi put smo pokušali da zažmurimo i tako zamislimo životinju onako kako ju je predstavio kompozitor. Bili smo dirnuti trudom koji su uložili da se smire i zaista užive u muziku. Uz sledeće slušanje, ustali smo i polako se razgibavali imitirajući graciozne pokrete labuda.

Zatim, puštamo „Slona“ i ponavljamo proces. Stavili smo zvonca na noge i uhvatili se za ruke. Prvi u koloni je bio „slon – predvodnik krda“, koji surlom (ispruženom rukom) i slonovskim urlikom pokazuje svima put. Tako smo se prošetali kroz salu tupkajući nogama u ritmu kompozicije.

Svi su se prilično zahuktali, pa smo hteli da malo umirimo atmosferu. Stali smo u krug i pričali o kontrastu između slona i labuda (Ko je glasniji? Ko je nežniji? Ko je trapaviji?)…
Pošto smo se od početka radionice bavili imitiranjem, pokušali smo da uvedemo novu igru „ponavljanja“. Dok smo stajali u krugu, neko od nas bi ušao u sredinu i svakom ponaosob zadavao jednostavan ritmički obrazac, sastavljen od kombinacije pljeskanja (pljes) i udaranja nogama o pod (tup). Imali smo u vidu, na osnovu iskustva na prethodnim radionicama, da svakom osmislimo formulu koju je u stanju da ponovi. Glasno smo brojali elemente da bismo olakšali pamćenje obrasca, npr. tup-tup-pljes brojimo jedan-dva-tri. Međutim, naišli smo na problem, zato što su neki korisnici spontano počeli da ponavljaju formulu, koja je bila zadata nekom drugom, tj. nisu imali dovoljno koncentracije da sačekaju svoj red.
U toku pokušaja da ih smirimo nastaje nova igra „START – STOP“. Zadato je pljeskanje, tupkanje ili oba, a bilo ko od učesnika može da vikne START ili STOP, što su svi veselo prihvatili.Na kraju smo im puštali pesme, koje su tražili na prethodnim radionicama: James Brown-a i Yu grupu. Uz prvu pesmu smo igrali držeći se za ruke, u krugu, uz improvizovanu koreografiju, a uz drugu smo igrali u „voziću“ i „laste prolaste“.