Radionica 4 – Labud i Slon

Pustili smo „Labuda“ (Sen-Sans, „Karneval životinja“) uz pripremljen crtež. Razgovarali smo o tome kakav je labud. Prvi put smo pokušali da zažmurimo i tako zamislimo životinju onako kako ju je predstavio kompozitor. Bili smo dirnuti trudom koji su uložili da se smire i zaista užive u muziku. Uz sledeće slušanje, ustali smo i polako se razgibavali imitirajući graciozne pokrete labuda.

Zatim, puštamo „Slona“ i ponavljamo proces. Stavili smo zvonca na noge i uhvatili se za ruke. Prvi u koloni je bio „slon – predvodnik krda“, koji surlom (ispruženom rukom) i slonovskim urlikom pokazuje svima put. Tako smo se prošetali kroz salu tupkajući nogama u ritmu kompozicije.

Svi su se prilično zahuktali, pa smo hteli da malo umirimo atmosferu. Stali smo u krug i pričali o kontrastu između slona i labuda (Ko je glasniji? Ko je nežniji? Ko je trapaviji?)…
Pošto smo se od početka radionice bavili imitiranjem, pokušali smo da uvedemo novu igru „ponavljanja“. Dok smo stajali u krugu, neko od nas bi ušao u sredinu i svakom ponaosob zadavao jednostavan ritmički obrazac, sastavljen od kombinacije pljeskanja (pljes) i udaranja nogama o pod (tup). Imali smo u vidu, na osnovu iskustva na prethodnim radionicama, da svakom osmislimo formulu koju je u stanju da ponovi. Glasno smo brojali elemente da bismo olakšali pamćenje obrasca, npr. tup-tup-pljes brojimo jedan-dva-tri. Međutim, naišli smo na problem, zato što su neki korisnici spontano počeli da ponavljaju formulu, koja je bila zadata nekom drugom, tj. nisu imali dovoljno koncentracije da sačekaju svoj red.
U toku pokušaja da ih smirimo nastaje nova igra „START – STOP“. Zadato je pljeskanje, tupkanje ili oba, a bilo ko od učesnika može da vikne START ili STOP, što su svi veselo prihvatili.Na kraju smo im puštali pesme, koje su tražili na prethodnim radionicama: James Brown-a i Yu grupu. Uz prvu pesmu smo igrali držeći se za ruke, u krugu, uz improvizovanu koreografiju, a uz drugu smo igrali u „voziću“ i „laste prolaste“.